Džoni Bi Džek – Budim se
Ilustracija, Foto: Pixabay Uz beznadežan uzdah, budim se. Moje oči mi govore da još uvek je noć. Kao po običaju, još jednom ću morati da se borim za svaki sekund sna. Ovo stanje u kojem se nalazim, ova praznina koja raste u meni, me tera da plaćam cenu koja iz noći u noć postaje sve skuplja. Pitanje je koliko će proći vremena dok ona ne postane preskupa. Dok se okrećem na bok, secanja sama kreću da naviru. Bolji dani, u kojima sam još uvek imao glas. Dani u kojima je i ona bila, moja milost koja na samom kraju milosti nije imala. Njena kosa, koja je znala da pleše na mom licu, da me oživi mirisom. Njene oči, u kojima sam i tada trebao da vidim đavola. Ali demone ne možeš videti ako ti pogled ka nebu ide. Pisao sam joj pesme, milosti mojoj. Bila je neizostavni deo svake moje priče, element lepote koja mi je do tada bila nepoznata. Da sam znao tada kakav otrov pijem, ne bih trošio stranice i reči da bi joj večnost dao. Uz tihi jecaj, budim se. Oči mi govore da skoro zora je. Neka...