Blog o lebdenju

Ilustracija, Foto: Pixabay Ledeno je napolju, sigurno minus pet, šest. Srećom kupio sam odlične zimske čizme, pa se dobro držim i hodam besprekorno u ravnoteži na klizavim trotoarima. Na kolokvijumu iz starohelenskog jezika uzeo sam 22 od 40 bodova, što uopšte nije loše. Kod kuće su utisci podijeljeni, ali ja lično sam prezadovoljan. Težak je starohelenski, a ne treba biti nedokazan i neumoran u ambiciji. Biće druge ocjene bolje, siguran sam. Spuštam se od zgrade Fakulteta ka "Meraku", pa do šetališta gdje su kiosci sa fenomenalnim hamburgerima. Crveni su, u Mahtigovom stilu, i odlično pašu krhkom organizmu, nenaviknutom na klimu gorštačkog područja. Da je bolje jesti u "Meraku" shvatio bih sigurno kroz tri do pet godina, sa zrelošću, ali ovako zelen i nepripremljen na život kradem Bogu dane i zujim unaokolo zaleđenim putevima. -Dobar dan. Može jedan hamburger ? Radnica potvrdno klima glavom, vadi meso iz plastične kese na puckanje i stavlja ga da se prži. -Imate, i...

Foto: Pixabay Tek je svanulo, a birtija na toj pijaci već je bila otvorena. Ušli smo unutra nakon neprospavane noći koja je bila puna nepredviđenih dešavanja. Naručismo po kafu. Na ovakvim mjestima još uvijek umiju da naprave dobro kuvanu tursku kafu. Unutra nema nikog, jedino se čuje vlasnikov pušački kašalj. Otpijam gutljaj kafe, palim cigaretu i udahnuvši dim razmišljam o tome kuda idem, na tragu Kantova tri krucijalna pitanja (mada se on ne pita „kuda idem“, ali kao da se upravo to neposredno čini). Sreća, pa je tad bilo lufta za neke životne interpretacije koje su kompatibilne sa „od danas do sjutra“. Žao mi tog čovjeka, kafedžije, nekako je oronuo. Te noći što je prethodila osvitanju u kafani posvađao sam se sa jako bliskom osobom, zbog gluposti, baš na rođendanu prijatelja sa kojim provedoh najveći dio vremena.  I nekako, ako se dobro sjećam, dao sam zavjet da nikad neću više ni sa kim da se svađam. Ne zbog straha, nego zbog besmisla. Godinama kasnije znao sam štošta da guta...